Po odluci Ministarstva kulture Dani evropske bastine u srbiji 2016 bice obelezeni temom “Kulturno nasledje i zajednice- ziveti s nasledjem” . Srbija je prikljucila inicijativi Saveta Evrope da „Dani evropske bastine „ na evropskom nivou budu obelezeni zajednickom temom „ kulturno nasledje i zajednice „ . Tema se zasniva na nacelima Okvirne konvencije Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasledja ta drustvo koja naglasava vaznu ulogu koju imaju zajednice u upravljanju svojim kulturnim nasledem i okruzenjem, naglasavajuci vrednost i potencijal kulturnog nasledja kao resursa odrzivog razvoja i kvaliteta zivota. Tema je odabrana sa ciljem da se istakne znacaj i rad zajednica udruzenja porodica grupa prijatelja i svih koji upravljaju svojim kulturnim nasledjemstite ga i promovisu na brojne nacine.
Ovo svakako jeste promocija ali i prilika za podizanje svesti o znacaju kulturnog nasledja u sopstvenom okruzenjui ocekivanju da ce primeri dobre prakse bitipodsticaj i drugima da brinu o svom a samim tim nasem zajednickom nasledju.
Najveći problem sa kojim se suočava muslimanska zajednica srbije, drustvo GAJRET je nepostojanje održive institucionalne strategije očuvanja duge i značajne kulturne i običajne tradicije muslimana, koja bi islamskoj zajednici omogućila kulturni i običajni kontinuitet, a široj javnosti da upozna njeno viševekovno bogatstvo i doprinos kulturi ovih prostora.
U Beogradu, ali ni u drugim gradovima Republike Srbije, ne postoji prostor koji bi, sa jedne strane, bio prepoznat kao autentični prostor očuvanja muslimanske baštine, a sa druge kao centar okupljanja savremenih kulturnih stvaralaca i prezentacije njihovog stvaralaštva.
Iz navedenog Islamska zaj srb i Gajret , kao drusvo koje se bavi kulturom je primorana da u ovakvim i sl manifestacijama, organizuje prezentacije u skromnom prostoru sejh mustafinog turbeta , kakone bi bila nevidljiva na kulturnom prostoru Beograda. Ovo je ujednoi nasa visegodisnja borba, i skretanje paznje relevantnim institucijama,o nepostojanju Islamskog muzeja, cak je i pokrenuta akcija prikupljanja potpisa od gradjana da muslimani srbije dobiju ono sto im kao i svim dr verskim i nacionalnim zajednicama pripada.kulturni prostor. Ovaj prostor oko turbeta i smao turbe se mogu predstaviti u novom svetlu. U neposrednoj blizini turbeta nekada je bio hanikah , sejh mustafina tekija, derviska skola, u kojoj je sejh mustafa sluzio kao i Kizlar agina dzamija . Nasa borba je da se kompleks oko turbeta obnovi i izgradi jedna zgrada koja bi izgledala kao stari hanikah u kojoj bi bio smestem muzej muslimanske zajednice odnosno muzej islamske duhovnosti i kulture. U okviru prostorija bio smesten i arhiv islamske zajednice gde bi konacno na adekvatan nacin vredna istorijska gradja bila klasifikovana sacuvana i dostupna za istrazivace. U ovom prostoru bi bile predvidjene prostorije kulturnog drustva gajret koji ce nastaviti da se posebno brine o daljem razvoju ovog znacajnog projekta.
Osim toga, ovaj centar bi omogućio i realizaciju još jednog važnog cilja Kulturno drustva GAJRET: uspostavljanje nužnog plodonosnog dijaloga sa ljudima drugačijih verskih i svetovnih opredeljenja.
On bi na mapi Beograda i Srbije sigurno postao prepoznatljivo i značajno mesto presecanja kulturnih obrazaca i učinio Beograd i druge gradove bogatijim za veoma važne segmente kulture.
Poslednjih 20 hodina koriste se izrazi “multi-konfensionalni dijalog”, “Inrekonfensijonalni dijalog”, “ religijska tolerancija” kako bi se bliže odredila vrednost saradnje raznih konfesija u našoj zemlji. Ove reči su toliko korištene da su se prtetvorile u ispražnjenu frazu. Kada vi nemate prostor gde se mozete organizovati i postati sagovornik navodi na misao da zapravo, drzava ne zeli muslimane kaosagovornike , vec njenu neorganizovanost a samim tim i nevidljivost. Kada mi, zapravo kada muslimanima srbije nije data Bajrakli dzamija a po Bogu po pravdi po verskoj osnovi pripada muslimanima srbije, tj beograda, a ne kao gradska imovina, kada mi , tj bajrakli dzamija koja i dan danas nema ne samo dekorativnu rasvetu vec i adekva+tnu ulicnu rasvetu koja bi osvetlila i te kako znacajan kulturno istorijski spomenik, a jos znacajniji je po vremenu iz kog ona datira, i da je Bajrakli dzamija najstariji kuturno istorijski spomenik . Dobra volja, razmena pristojnih reci , i nista dalje od toga. Prezentaciju kulturne raznolikosti i interkulturalna komunikacija, razmena i saradnja razlicitih kultura u specifičnim kulturnim aktivnostima i različitim formama susreta je cilj našeg društva. Naše je uverenje da jedino tako se može dogoditi prihvatanje i postići razumevanje između autentičnih i različitih kulturnih identiteta.Želimo da postignemo socijalni učinak culture , traženju i postavljanju kulturnog prostora za svaku kulturu. Ovi susreti, institucije , kulturni prosr, su it e kako potrebni mladoj generaciji kojima je potrebna podrška u traganju za svojim kulturnim identitetom a u sardanji sa svojim sugrađanima. U najnovije vreme društvo “Gajret” je sirom otvorila vrata i pozvala na saradnju ne samo verska predstavnike vec i predstavnike civilnog drustva, ustanova kulture, politicare i predstavnike drzavnih institucija. Taj poziv je naisao na veoma dobar prijem i nameravamo da nastavimo svoje aktivnosti u tom pravcu, racunajuci na jos bolje razumevanje i prevladavanje losih iskustava iz proslosti. Gajret zeli da bude inicijator uspostavljanja novog sistema vrednosti u kojima jedino preovladava tolerancija i želimo da ovo budu primeri al ii lekcije tolerancije ne samo nama samima već i izvan naše zemlje, Evropi.
svako ko zeli da nam se prikljuci u ovoj preko potrebnoj borbi, moze nam se prikljuciti i dati svoj doprinos. Jer ipak ovo je nasa znacajna bitka za Boga ! A radi Njega smo ovde !
Šejh-Mustafino turbe
Turbe je sačuvano do danas i nalazi se na uglu Studentskog trga i Višnjićeve ulice, malo uvučeno u Višnjićevu ulicu, na njenoj neparnoj strani. Sa ploče iznad ulaza može se pročitati da u turbetu leži Šejh-Mustafa, musliman sufi provinijencije (asketa), starešina sufija sadijskog reda i da je sagrađeno 1783/4. g. Navodi se i ko je podigao turbe: »Grob mu sagradi zastupnik defterdara Husnija i tako postiže Božiji blagoslov.« Husnija je bio verovatno istog derviškog reda kao Šejh-Mustafa.
Još se kaže da je Šejh-Mustafa rodom iz Bagdada i da se prema predanju u ovome turbetu nalaze još dva groba – mezara: šejh Muhammeda iz Horasana i Šejh-Hadži-Omer.
Ovaj objekat Ima osnovu u obliku pravilnog šestougaonika, dužine strana 4,9 m, kakva je i osnova tambura na kojem počiva kupola kružne osnove. Prečnik opisanog kruga iznosi 9,5 m. Zid levo od ulaza nema otvore, dok su sva ostala četiri zida snabdevena prozorima. U zidu preko puta ulaza, pored prozora je manja niša polukružne osnove. Visina turbeta iznosi 8,5 m. Sagrađeno je od kamena. Kameni okvir oko vrata i venci iznad zida i iznad tambura profilisani su. Sada belom bojom okrečena unutrašnjost turbeta, ranije je bila ukrašena kaligrafskim zapisima iz Kur’ana. Na sredini prostorije nalazi se pokriven sarkofag koji obeležava samu grobnicu.
Turbe je inače sagrađeno u dvorištu duhovne škole Hadži-šejha Muhameda, koji je bio šejh sufija sadijskoga reda, a čitava ta lokacija na Studentskom trgu, kod PMF, je zadužbina – vakuf, za čiju se povrat ili denacionalizaciju zalaže Islamska zajednica Srbije. Tekije, zavije, hanikah građevine su specifični sakralni islamski objekti u kojima žive, deluju, obrazuju se i studiraju islamski duhovnici. Turbe je građevina u kojoj je grob, obično se podižu u peskovitim mestima u kojima vetrovi menjaju konfiguraciju tla, pa i mezarja-kabura-grobova.
Oko duhovne škole je uvek bilo dvorište, gde se nalazilo i manje groblje za istaknutije derviše i šeihe, pa su podizana i turbeta, što se kosi sa osnovnim pravilima Islama, da se bogomolje ne pretvaraju u grobnice i obratno. Mesto za tekiju birano je obično u lepom prirodnom ambijentu.
Hadži-šejh Muhammedova duhovna škola je pod tim imenom ucrtana Turski plan iz 1863. g. na uglu današnje Višnjićeve ulice i Studentskog trga, u bloku prema Siminoj i ulici Kralja Petra.
U XIX veku zgrada se prvi put pominje na Grambergovom planu iz 1808. g., gde je obeležena kao Praviteljstvujušči sovjet. O zgradi govori i Bantiš-Kamenski koji opisuje prostoriju u kojoj su sedeli »sovjetnici«. Prema nekim podacima zgrada je spaljena 1813. g. da Turci ne bi zaplenili »sovjetsku« arhivu. Ovo potvrđuje činjenica da se nije pominjala i da je dugo kroz XIX vek bila bez krova, kako ju je oko 1845-1850. kao gimnazista nacrtao arhitekta D. Milutinović. Kao turska tekija pominje se 1860. g. prvi put, što znači da je bila popravljena i da je kao tekija funkcionisala. Zgrada se zatim javlja i u događajima 1862. g. posle bombardovanja Beograda, kada su u borbama ubijeni čuvar tekije i njegova kćerka. U literaturi se nalazi i dosta pogrešnih podataka o zgradi tekije, ali su ih kasniji autori uglavnom ispravili. Do danas nije rešeno pitanje kome je redu tekija pripadala u XIX veku. U natpisu šejh-Mustafinog turbeta stoji da je on pripadao sadijskom redu, dok Elezović iznosi podatke da je tekija pripadala kadirijskom. Kao što smo ranije videli kod tekija je moguće da šejh ne pripada istome redu kao svi ostali derviši. Tekija Hadži-šejha Muhameda jedina je tekija u Beogradu čiji je izgled poznat.
Na inicijativu Srpskog učenog društva, kao zgradu u kojoj je zasedavao Karađorđev Praviteljstvujušći sovjet, tekija je tehnički snimiljena 1865. g., a zatim je 1866. g. i fotografisana. Po svemu sudeći zgrada tekije potiče iz XVIII veka. Porušena je septembra 1892. g., a u zemlji je još ostao njen podrum. Zgrada je imala pravougaonu osnovu dužina strana 17,5 X 8,0 m. Dužom stranom bila je okrenuta Studentskom trgu, sa kojeg se videla kao prizemna, dok je zbog terena u padu iz dvorišta bila jednospratna.
Na zemljištu površine oko 1.680 m2, ograđenom visokim zidom, sa kapijom prema ulici, na liniji ulice nalazila se jedino sama zgrada tekije. Uz nju je bila dograđena manja prizemna kuća sa jednim odeljenjem, takođe prema ulici. U dvorištu su se nalazili još sledeći objekti: šejh-Mustafino turbe, prizemna zgrada sa dve sobe i dve kuhinje, štala, nužnik, zatrpan bunar i veći broj grobova sa nišanima.
Sama zgrada tekije imala je u prizemlju sedam prostorija od kojih tri u prizemlju i četiri na spratu. Danas se na njenom mestu većim delom nalazi montažni objekat, u kome je smešten opšinski odbor Crvenoga Krsta opštine Stari Grad, gradski sudija za prekršaje i možda još po nešto.
Uz Šejh Mustafino turbe i zajedno sa prostorom tekije i dvorišta osmisliti kao muzej islamske duhovnosti na prostoru Srbije. Predivan prostor za predivnu temu s porukom jasnom da svoji smo na svome.