Na prelasku iz 19 u 20 vek postojala je velika potreba da se osim pevackih drustava, citaonica, djackih domova nadju nove organizovane forme kulturnog i obrazovnog delovanja medju djacima i studenskom omladinom. Svako je vreme suoceno sa novim vremenima, modernost koja je bila nasuprot starog, obrazovanje u modernom školstvu, kako bi se danasnjim recnikom omladina evropeizirala, čiji proces i dan danas traje. Tadašnja muslimanaksa inteligencija vodjena idejom obrazovanja kao izlazom iz siromaštva, zatvorenosti, straha, iseljavanja muslimanskog zivlja u Tursku, modernizacija znanja, obrazovanja, kako bi se muslimanka obrazovana elita ukljucila u evropske tokove ali i drustvene tokove.. smatralo kao neophodnost a i da bi se to ostvarilo bilo je potrebno olaksati i dati potporu obrazovanju muslimanskoj omladini. I ne samo studentima . Gajret je vrlo mukotrpno i vrlo hrabro podnosio izazove toga doba , kontesta kako politickog tako i drustvenog, ali se kroz svoj rad kroz Gajretovsku ideju o stipendiranju i pruzanje potpore muslimanskoj omladini stekla svoju prepoznatljivost kao značajna institucija, povecavao se broj stipedista, sve je vise jacala izdavacka delatnost sirila svoje odbore i svoje aktivnosti kroz njih, kako u BiH tako i van BiH. Svo vreme je Gajret uspevao da čuva tradiciju, ono prvu islamsku misao tj ajet koji Bog kur anskom objavom uputio nasem poslaniku a to je „ Uči“ , s pomenom Boga.. Kulturno prosvetna misija gajreta je bila u ekspanziji, sve do atentata tj teroristickog napada tj do rata 1914 g. Gajret je nastavio i dalje sa stipendiranjem svojih pitomaca. Zahvaljujuci radu Sarajevskog Gajreta koji je i te kako obrazovno probudio i razuverio od nepoverenja muslimanski zivalj a kako se najmanje stipendista slalo na beogradski univerzitet, formiranje beogradskog gajreta je bio potreba i nastavak tj širenje misije i na beogradsu kaldrmu kako bi se pomoglo još vecem broju muslimanske omladine jer je i interes omladine je sve vise rastao. Beogradski gajret je omogućio da jedan broj te omladine, naročito one ženske, nastavi i završi univerzitetske studije. Zа te potrebe sаgrаđen Gаjretov studentski dom 1932. godine. Kroz njega je prošlo nekoliko stotinа studenаtа, uglаvnom pripаdnikа islаmske vjere. Među njima su neka značajna imena iz naše prošlosti, kao što su Meša Selimović, Ćamil Sijarić, Rifat Burdžović, Mehmed Begović, Midhat Šamić, Avdo Humo, Salih Brkić, Zija Dizdarević, Mustafa Kamarić, Džemal Bijedić, Hamdija Ćemerlić, Junus Međedović, Hamza Humo, Nedim Filipović, slikar Hilmija Kulenović i mnogi drugi.
Beogrаdski Gаjret’ je odigrаo vrlo značajnu ulogu u emаncipаciji ženske omlаdine, izvlаčeći je iz siromаštvа i podređenog položаjа dа u Beogrаdu iskorаči nа pozornicu društvenih i kulturnih zbivаnjа.
U jednom tekstu u listu „Gajret“ objavljeno je veliki doprinos beogradskog Gajreta što se broj omladine iz godine u godinu na školovanju povećаvа. To su potkrijepili podacima dа je 1922/23. godine nа Beogrаdskom univerzitetu bilo upisаno sаmo četiri studentа muslimana, dok ih je školske 1939/40. godine bilo 419.
Napomenula bih da je beogradski gajret bila jedna vrlo autenticna misija, nije bila ideja samo preporod muslimana , imao je svoju drugacijost, bg gajret je imao drugacija tj dodatna iskusenja koja su pratila njegovu borbu. Obrazovanje muslimanske omladine u sredini koja je bila vecinskog kriscanskog stanovnistva tj nemuslimanskog potpuno obrnuto u odnosu na sarajevski gajret I na sve gajretove odbore. Zato je beogradski gajret simbol zajednistva, a Gajretov dom koji je finansirao prestolonaslednik Petar II Karadjordjevic u kojem su se osim znacajna imena intelektualne elite I izrodila I velilka prijateljstva.Gajretov dom je bio je dom suživota. Sloga, suživot, uvazavanje koja se odvijala I gajila u gajretovom domu, a istovremeno sami studenti muslimani su dr upoznavali sa islasmkom tradicijom, širili su islamsku misao. Ne zaboravimo da je gajretov pitomac Mehmed Selimovic bio taj koji je prvi tkao islmsku misao u novijoj knjizevnosti , kroz svog dervisa koji je iskusan smsrću.
Gajret je u to vreme stipendirao, smestao I pomagao ne samo muslimane vec I nemuslimane sto bi danas bilo pa skoro nezamislivo da jedno hriscansko drustvo ili jevrejsko stipendira I pruza potporu muslimnskom studentu, ali I obrnuto.
Beogradski Gajret je bio pod pokroviteljstvom tadasnjeg rezima tj finansiran je iz drzavnih sredstava a sam kralj je slao svoj redovan prilog gajretu u iznosu od 25.000 mesecno kao I dr prilikama.
Predsednici društva :
Todor Stanskovic 1923-1925
Mara Trifkovic 1925-1928
Djuradj josifovic 1928 1941
Gajret je bi centar drustvenog kulturnog zivota I to vreme je bilo na naki način kulturna revolucija čuvajuci svoju tradiciju u novim modernijim okolnostima. Debatni klubovi, rasprave , tribune, sticanje retorickih vestina, zabave koje su male svoju redovnu publiku , bio se centar kulturnog I prosvetiteljskog zivota.
imali su dramske, muzicke, literalne, pevacke sekcije, afirmisuci svoje talente.. izvodile su se predstave, gostovale su javvne I poznate čicnosti kao publika ali I kao umetnici, izvodile su se sevdalinke, recitovalo , igralo, gostovali su cak I u Narodno pozoriste, u francuskom klubu, studenstskim domovima, ali iu dr gradovima.
Gajret je u svim gradovima bivše Jugoslavije prestao je sa radom posle Drugog svetskog rata, a neka udruženja su obnovila rad u 21. veku. Među njima je i beogradski „Gajret“, koji je ponovo oživeo 2008. godine .
Osnovni zadatak „Gajreta“ je prezentacija islamske kulture kroz različite forme muzike, reči, promišljanja sveta kroz dijalog, tribine, okrugle stolove, stvaralačko i tragalačko druženja na kulturnim susretima, književnim večerima, filmskim projekcijama, izložbama
Današnji gajretovci se najdublje nadamo da ćemo obnovom Gajreta doprineti uspostavljanju novog vremena, u kome će čovek ponovo početi da se obraća čoveku, i da uzdignemo sve lepo u još lepše, a umetnost učinimo suštinskom vezom različitih na koju ćemo biti ponosni.
Identitet muslimana u Srbiji u 21. veku i ravnoteža u multikonfesionalnoj i multinacionalnoj zajednici. „Sveli smo se na ritualna okupljanja i ritualne komunikacije. Materijalna kultura je zasenila ono dobro, plemenito i ljudsko u nama. Zasenila je veru. Postojala je zabrinutost u zajednici u kojoj je postojala je velika potreba za obnavljanjem starog društva Gajret.
Nakon završetka rata, sve češće su se sretali mladi ljudi koji su vodili žestoke dijaloge sa samim sobom, a sve u potrazi za svojim identitetom, kroz koju se provlačila misao o prolaznosti svega ljudskog,
Pripala mi je čast da krenem, da pokrenem i oblikujem jedan veliki kamen koji sam trebala uklopiti i postaviti tamo gde pripada. Trudimo se da uspostavimo savremen odnos prema islamskoj kulturnoj tradiciji, tražeći sintezu modernog i tradicionalnog. Nama je prvenstveno cilj da naglasimo i podvučemo postojanje originalne i po mnogo čemu posebne islamske kulture. Želimo da kroz Gajret upoznamo druge sa islamom, i zato je veliki zadatak Gajreta prezentacija islamske kulture kroz različite forme i u zajedništvu sa predstavnicima ostalih etničkih, kulturnih i religijskih grupa naše države, kao nekada. Što se ciljeva tiče, oni su isti, ali na žalost još uvek nismo u prilici da možemo stipendirati i školovati mlade, talentovane studente, što ne znači da toga u skorijoj budućnosti neće biti. Uz Božiju pomoć.“
Lejla H. Alomerović