NAŠI HRAMOVI NAŠ AMANET
Kulturno društvo muslimana Srbije nastavilo je tradiciju obeležavanja 18. Marta 2004 godine kada je zapaljena Bajrakli džamija i izgorela biblioteka i arhiv Islamske zajednice Srbije, kao Dan Džamija.
Projekat se tradicionalno održava svake godine u vidu akademije na kojoj se obraćaju svi verski velikodostojnici iz Islamske zajednice Srbije, Srpske pravoslavne crkve, Nabiskupije i Jevrejske zajednice, koji su osim osude ovom nedelu upute i poruke kao i apele građanima da se nikada ne ponovi i da se ne skrnave ne samo kulturna nasleđa već Božije kuće.
Ovim obeležavanjem se ne podsećamo samo na dan kada je neopravdano zapaljen najstariji kulturno istorijski spomenik svakog građanina našeg grada, Beograda, već je Gajretov cilj i želja da se ovim obeležavanjem pokaže solidarnost sa svim srušenim hramovima verskiih zajednica u proteklom periodu, kao i objekata od visokog značaja za kulturu, kakve su biblioteke i da pokažemo da u budućnosti moramo svi da sarađujemo na očuvanju verskih i kulturnih posebnosti i sprećavanju budućih konflikata.
GAJRETOV DIVAN SA PRIJATELjIMA
Na sceni Ustanove kulture „Vuk Karadzić“ sinoć je održano „Veče iz snova, melodije i stiha – divan hebrejskih i arapskih stihova“, koje je u saradnji sa Islamskom zajednicom Srbije i Jevrejskom zajednicom organizovalo Kulturno društvo „Gajret“.
Molitve i poeziju čitali su na hebrejskom i srpskom jeziku rabin Srbije Isak Asijel, a na arapskom i u srpskom prevodu muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić i profesor Bešar Al-Hadla. Stihove je upotpunila muzika u izvođenju Stefana Sabljića, Nenada Vještice i ansabla Kulturnog društva Gajret.
„Divan stihova“ je jedinstven projekat ove vrste kod nas. Zbog svoje specifičnosti naš grad, naša zemlja je idealan prostor za multietničnu saradnju u kome su uticaji četiri religije koje se susreću. To je susret pravoslavne i katoličke, islamske i jevrejske. Susret poezije, susret muzike , susret ljudi različitih konfesija, opredeljenja , susreti kultura je ovim projektom ostvareno. Ovaj divan je bio posvećen kulturi i umetnosti različitih religija čineći kolaž kultura kroz stih i muziku.
Kako naša tradija nalaže nakon divana upriličeno je i posluženje sa tradicionalnim jelima.
U sklopu sureta – divana organizovani su susreti , večeri poezije , predavanja, izložba sakralnih predmeta kao i islamske kaligrafije,islamske umetnosti, prezentovala se islamska muzika, duhovna i dr.
Prvi Divan stihova koji je održan u Ustanovi kulture „Vuk Karadzić „ je bilo izuzetno veče poezije na kome su recitatori bili predstavnici Islamske zajednice Srbije i Jevrejske zajednice, kao i profesor sa Filološkog fakulteta Bašar Al Hadla.
Muftija Muhamed ef.Jusufspahić i profesor Bašar su na arapskom jeziku recitovali sure, poglavlja iz Kur’ana, molitve kao i racitale poznatih muslimaskih autora. Zatim su naizmenično prevodili publici recitale.
Rabin Isak Asijel je ispred Jevrejske zajednice na hebrejskom jeziku recitovao molitve.
Na divanu smo uživali uz zvuke islamske muzike Gajretovog ansabla „Zirjab“ koja se izvodi isključivo na orijentalnim instrumentima. Mirsad Pašalić. Mensur Ramadani, Nenad Husein Kan i Abdulrahmana Mehmeti su izveli pet ilahija. Njihov nastup može se videti na CD-u koji je u prilogu pisamog izveštaja.
Sefardsku muziku nam je Izvodio deo ansambla Šila ut Fila, čiji je osnivač poznati dramski reditelje Stefan Sabljić.
Divane kroz projekat „Gajretova 1001 noć“ smo organizovali i u prostorijama Međunarodnog kulturnog centra , u dvorištu Bajrakli džamije, i u galeriji „Progres“
U toku pet večeri u Međunarodnom kulturnom centru organizovali smo večeri poezije gde nam je naša čuvena glumica Ružica Sokić recitovala poeziju Rabije Adevije, Širazijev Divan.
Drugo veče Divana bilo je posvećeno razgovoru o Islamu gde su se prisutnima razjašnjavale one neorme koje se u Islamu izvode iz Kur ana. Kroz razgovor upućivali smo goste u malo poznate teološke moralne i estetske aspekte Islama.
Predavač je bio imam beogradske džamije Eldin ef. Aščerić koji je uz pozorišne minijature koje su izvodila deca koja pohađaju veronauku, prikazali neke islamske verske obaveze i običaje.
Treći divan je bio posvećen razgovoru o položaju žene muslimanske veroispovesti.
Nedoumice oko političke manipulacije islamskim vrednostima dovele su do sumnje u suštinske vrednosti ne samo islama kao vere već i islamske kulture.Ovaj Divan je bio posvećen upoznavanju sa estetikom pokrivanja i razjašnjenja normi koja su izvedena iu Kur ana, jer nisu sve vrste pokrivanja po islamskoj obavezi kako se uglavnom misli u neislamskoj i delovima islamskog sveta. Činom nošenja odeće žene druge religije pokazuje otvorenost za njen diskurs i habitus, smanjuje se kulturna distanca i istovremeno na simboličnoj ravni poručuje se da pokrivene žene mogu da se ostvaruju kao društvena bića, otvorena za vrednosti drugih kultura koje svoje ishodište nemaju samo u Islamu. Muslimankama nije zabranjeno da ostvaruju svoju poslovnu karijeru, da se obrazuje, da se ostvare kao pijaniskinje, naučnici, umetnice itd.
Ovim divanom postignut je cilj da se ovim projektom uputi publika u malo poznate teloške i moralne aspekte pokrivanja muslimanki i da se tako deskalira polemika i osuda o ovoj temi koja potiče uglavno iz elementarnog nepoznavanja stavova Islama.
Samo ljudi koji znaju šta Islam kao vera propisuje, koju poziciju žena u Islamu doista ima , mogu da budu spremni da prihvate norme za koje se neko opredeljuje na temelju ličnog prava na veroispovest i ono što kao obaveza iz nje proizilazi.
Osim razgovora prikazana je mala revija sa tradicionalnom nošnjom koja se najčešće oblači, ne samo u islamskim zemljama već su neki modeli prihvaćeni i u zapadnim modnim trendovima ,tako da se moglo konstatovati da nema razlike u odevanju i da je i ova odećaa prihvatljiva i dopadljiva i za nemuslimake.
Treći Divan je bio posvećen islamskoj duhovnoj i drugoj muzici. Imali smo prilike da u trosatnom izvođenju ansambla Ašik junus pre svega čujemo ne samo o ansamblu već o islamskoj muzici, o ilahijama, tj islamskoj duhovnoj muzuci koja velića Boga i kasidama koja veliča božijeg poslanika Muhameda. Tom prilikom članovi ansambla su izneli i stavove islama prema muzici, tapravo da li je muzika zabranjena u Islamu ikoja vrsza muzike .
Ansambl Ašik Junus je ansambl iz Novog Pazara koji je jedinstven na ovim prostorima. Ovaj ansambl kao i svi njeni članovi se bore da ova vrsta muzike opstane i da se sačuva tradicionalna muzika.
Izbor repertoara i besprekornim nastupom ovaj ansambl je ostao u sećanju učesnika i gostiju našeg divana.
Četvrti Divan je posvećen filmu. U toku večeri je prikazan na video bimu film „ Poruka“ („Pod zastavom Muhameda). Film je trajao nešto više od tri sata a onda smo slušali muziku iz navedenog filma i prisutnima smo poklonili CD. Muziku za ovaj film ke komponovao čuveni kompozitor Mouris Žar, koji je komponovao muziku za filmove „rat zvezda, Doktor Živago“ itd
.
Peti Divan smo posvetili islamskoj umetnosti i arhitekturi. Predavač Vesna Adić istoričarka umetnosti nas je uvela u islamsku umetnost.
Divan koji je posvećen Islamskoj molitvi, zapravo kako se muslimni obavljaju molitvu i šta tom prilikom izgovaraju. Koji su uslovi i propisi, u koje vreme se obavnjaju molitve, ko je sve obavezan izvršavati molitvu i na mnoga druga pitanja odgovorio nam je hadži muftija Muhamed Jusufspahić koji je bio domaćin.
Na skupu je nastupao i Gajretov ansanbl „Zirjab“ kao i Aladin Salihović , glumac koji nam je izveo monolog Ahmeda Nurudina iz Selimovićevog „Derviš i smrt“.
Ovim projektom tj ovim Divanima kojih je vilo ukupno pet je postigao svoj cilj. On je publici i zainteresovanim u toku ovih Divana pomogao da se orijentišu u mnoštvi interpretacije Islama i da se ne samo kao politička bića već kao građani sa više razumevanja tumače islam i islamku kulturu jer su prisutni pre ovih Divana i realizovanja ovog projekta negovali strah jedni od drugih i polazilo se od zamisli da su skriveni ciljevi svake verske zajednice njeno potčinjavanje. Polozaj žene. Islamske dogme muzika u islamu itd su česti argumenti protiv islama i islamske kulture kao nazadne, konzervativne raligija koja društvo vraća unazad.
Prijekat se obratio pripadnicima drugih religijskih zajedenica koji su se upoznali sa onim što je zajedničko i što nas razlikuje a da ni jedno ni drugo ne bude zloupotrebljeni ili odbačeni.
GAJRETOVA 1001 NOĆ
U toku leta , Juna, Jula i Avgusta meseca,realizuje se projekat Gajretova 1001 noć. Organizovali smo u dvorištu Bajrakli džamije deset druženja, tj predavanja na teme kojima je našim gostima bila najzanimljivija . Navedena predavanja smo ponudili Radio – televiziji Srbije, tj. „Verskom mozaiku“, koja je u 9 dokumentarnih filmova emitovala na RTS 2.
Predavač je bio prof. dr.Abdulah Numan redovni profesor na Melburnškom univerzitetu i vanredni profesor na Islamskom fakultetu u Medini. Osnovne studije je završio u Melburnu, magistrirao u Medini. Profesor Numan je doktorirao u australiji (AU)na Melburnškom Unoverzitetu kaid, Islamsko verovanje i folizofija.
Izložba islam. kaligrafije – „ZAPIS TIŠINE „
Izložba kaligrafije udruženja umetnika „Elif“ iz Sarajeva, koju je organizovalo kulturno društvo „Gajret“, otvorena je krajem februara u muzičkoj galeriji Kolarčeve zadužbine. U kulturnoj baštini muslimana kaligrafija čini važan sadržaj i formu duhovne i materijalne kulture, koja je u islamskoj umetnosti nadomestila ono što je pružala figuracija u drugim kulturama i umetnostima. Izreke i odlomci iz Kurana su još uvek aktivni izvori za islamsku kaligrafiju.
Više od 450 godina ona je bila najdominantniji vid islamske umetnosti na prostorima Bosne i Hercegovine. Bila je do te mere razvijena da je visok nivo njene izrade ostao konstantan sve do početka 20 veka. Slabljenjem verskih institucija, ova umetnost je u prošlom veku dobrim delom zaboravljena opstajući isključivo kroz lični angažman nekoliko umetnika i naučnih radnika. Nekolicina mladih umetnika samosvesno i veoma odgovorno uputila se u avanturu bavljenja islamskom umetnošću. Upravo je ova izložba odraz težnji da sa jedne strane ovladaju tradicionalnim tehnikama kaligrafije i ebrua, a sa druge da te početne formalne obrasce uobliče u jedan savremeni likovni jezik. Pre ove izložbe islamska kaligrafija nikada nije prikazana u Beogradu. Posetioci je mogu videti do 8. marta.
Izložbom islamske kaligrafije Gajret je dao doprinos toleranciji, poverenju, razumevanju Ne samo ovom izložbom već svakim susretom koji organizuje Gajret.
Svaka kultura je autentična, delotvorna i sa trajnim vrednostima, koju treba da čuva i održava svako od nas. To nije ni malo jednostavno ni lako. Mnoge su se stvari zaboravile, zapostavile, neke su se prisvajale a neke unuštavale.
Islamska kultura osim što je posebna i jedinstvena u arhitekturi i kaligrafija, zapravo lepo pisanje je nešto po čemu je jedinstvena islamska umetnost.
Kaligrafija je nastala iz osećanja poštovanja , zapravo strahopoštovanja prema svetom tekstu. Pod islamskom kaligrafijom podrazumevaju se umetnička pisma razvijena iz arapskih slova kao temelja. Ona je prihvaćena kao medij koji je vremenom dobijao estetske i dekorativne elemente u skladu sa potrebom i i unutrašnjem osečaju umetnika tj kaligrafa. U kulturnoj baštini muslimana, kaligrafija čini važan sadržaj i formu duhovne i materijalne kulture. Kaligrafija jeste i islamsko apstraktno slikarstvo i sakralni deo islamske umetnosti.Ona je u islamskoj umetnosti nadomestila ono što je pružala figuracija u drugim kulturama i umetnostima. U kaligrafskim oblicima likovni umetnici su našli forme za svoje estetsko-likovno izražavanje, beležeći neku izreku ili Kur’anski ajet ( stih), ali ona prevashodno predstavlja vidljivo izražavanje nejveće umetnosti – svete reči.
Islamska umetnost je široj javnosti gotovo nepoznata a njeno proučavanje na svim nivoima školstva je potpuno zapostavljena , zapravo i ne postoji. Potpuno zapostavljena, ovaj vid umetnosti ostaje i opstaje kroz lični aganžman nekoliko umetnika i naučnih radnika u Bosni i Hercegovini. Kod nas u Srbiji ova umetnost pa čak ni u formi kratkog kursa ne postoji.
U prostorijama progresa organizovana je izložba Islamske kaligrafije sarajevskog likovnog udruženja „Elif“. Na ovoj izložbi iloženo je preko četrdeset umetničkih slika u raznim tehnika, ulje na platnu, crteža, u ebru tehnici ( slikanje u vodi) itd. Osim izložbe radova pomenutog udruženja izloženi su i retki primerci Kur’ana. Neki primerci su čak stari i po nekoliko decenija koji su ručno pisani. Kur’an je izvor izloženih kaligrafskih radova.
U okviru ovog projekta organizovan je kratak kurs ebrua kao i kaligrafije.Radionicu ebrua je vodio jedan od autora izložbe Elvis hajdarević. Časove kaligrafije je držao profesor Filološkig fakulteta , orijentalista Bašar Al Hadla. U toku trodnevne radionice ebrua obučeno je 12 polaznika. Radionica se održavala u prostorijama Progresa koja je trajalapo tri sata dnevno.
Predstava “Derviš i smrt“
Predstava “Derviš i smrt“ amaterskog pozorišta „Sklonište u teatru“ izvnjdena u sali „ Teatra 78“ .
BAJRAMSKA SOFRA U BEOGRADU
Islamski praznik „Ramazanski Bajram“ je jedan od najznačajnijih islamskih praznika. Ramazan je jedan od posebnih meseca u Islamu. Jedan od pet osnovnih dužnosti svakog muslimana je post koje se provodi u ovom mesecu. Prva tri dana ovog meseca je jedan od dva najznačajnija praznika u Islamu i njime se obeležava kraj posta, a to je Ramazanski Bajram.
Svečanost povodom Ramazanskog Bajrama, koju Kulturno društvo Gajret već tradicionalno godinama postavlja i proslavljamo zajedno sa prijateljima i građanima drugih veroispovesti. Svečanost se sastoji u postavljanju sofre – trpeze sa tradicionalnim jelima.
Kao i svake godine sofra je postavljena u Jevremovoj ulici, ispred Bajrakli džamije. Kako je i planirano postavljeno je 25 stolova sa posluženjem , tradicionalnim jelima, mantije, ćevapi, pite, baklave i druga jela. U drugom delu ulice , bio je odvojen prostor predviđen za VIP goste i visoke zvanice.
“Upoznajmo se”- tribine
Mesečna okupljanja i susreti na kojima se bolje upoznajemo u kome je tolerancija, lep odnos, druženje. Na ovim tribinama se oživljavala, osmišljavala i započinjala saradnja i valjan suživot gde su potpuno strani svako materijalno, socijalno merilo i svaka druga pripadnost. Ove tribine su postigle jedan drugi smer, drugi tok, drugi izgled društva bez ponižavanja, nepoznavanja, puni poštovanja i uvažavanja. Tribine su organizovane u toku cele godine, zadnjih godina unazad mđžna kojima su dotaknute teme iz svakodnevnog života muslimana, „islam i brak“, islam i hrišćanstvo“ islam i muzika, islam i ljudska prava, položaj žene u Islamu, Razumevanje Islama itd.
8.Organizovali smo dečija druženja u kojima osim što smo animirali decu kroz igru i zabavu ona su iskazala svoju kreativnost i maštu gde smo pravili čestitke, ukrasne predmete od recikliranog materijala, crteže, učili plesu i pevanju. Ovim susretima smo imali za cilj da decu učimo osećaju otvorenosti prema životu, umetnosti, toleranciju, negujući sopstvenu tradiciju i verske običaje.
Koncerti islamske , sufijske i sefardske muzike
Koncerti su se održavali u Kolarčevoj zadižbini, Jevrejskoj opštini,u sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u prostorijama međunarodnog kulturnog centra.
Večeri Kur’ana
Recitovanje i učenje najpoznatijih učača sa Balkana, i iz Turske koji se održavao u Kolarčevoj zadužbini i u prostorijama Islamske zajednice Srbije